Marija

Iz monografije “Trg tišine”, Milutina Dedića

Novi režim donosi nove norme ponašanja, ali stari obrasci su tvrdokorno opstajali. Na primer, ako bi neki mladić i devojka samo jednom prošetali uveče rivom, ceo grad je sutradan govorio da je ta veza konačna. A ako bi se desilo da se još i poljube, bio je to siguran znak da je brak gotova stvar. S vremenom su se stvari ipak počele menjati. U Šibeniku je u to vreme bila praksa da se u svakoj sredini u kojoj ima mladih, neka devojka proglasi za najlepšu. Tako je u Gimnaziji za najlepšu smatrana Dušanka Kalanj (kasnije poznata voditeljka RTS-a), a u Učiteljskoj školi – Marija.

milutin_dedic_trg_tisine_marija

1.) Sa Marijom – Jajce 8. avgust 1955. godine; 2.) Soba u Splitu 1955. godine

Jednom prilikom, dok smo na času likovnog rešavali odnos hladnih i toplih boja, primetim da to Mariji nije išlo od ruke. Sasvim neočekivano, prilično uzdržano, zamoli me da joj pomognem. Bio je to za mene veoma uzbudljiv trenutak, umesto pomoći, pokvario sam i ono što je sama uradila. Munjevito mi je kroz glavu prošla misao da sam kod nje izgubio sve šanse. Sa strepnjom sam iščekivao kraj školovanja, jer nakon toga čekalo nas je razmeštanje po udaljenim i zabitim selima šibenskog kotara (sreza).

milutin_dedic_trg_tisine_marija_2

Marija

A to je značilo da ću Mariju viđati vrlo retko. Tako je i bilo. Otišao sam u udaljeno selo Dubravice do kojeg se teško dolazilo. Marija je raspoređena u pitoreksni Zaton, koji nije bio daleko i do koga se lakše stizalo. Sasvim neočekivano, bez ikakvih nagoveštaja, postali smo bliski. Desila se, jednostavno rečeno, ljubav!

Već od ranije su mi se po glavi vrzmale razne ideje i osećao sam da me rodni grad sve više sputava. Naročito me pritiskala želja za putovanjima. Mariji je sve to bilo blisko i počeli smo maštati gde da otputujemo. Na tome je, uglavnom, i ostajalo, ali nas nije obeshrabrivalo. Ubrzo se ukazala prilika. Otputovali smo u Split. Sa današnjeg stanovišta to je beznačajno, ali za ondašnje prilike bilo je itekako privlačno. A nama je bilo važno da budemo zajedno i van pogleda radoznalih sugrađana. Split je nesumnjivo lep grad, a nama je izgledao kao iz bajke. Valjda zaljubljenim devetnaestogodišnjacima drugačije i ne može da bude.

 

Uz pomoć prijatelja uskoro smo obišli Donji Vakuf i Jajce. Dok smo jednom šetali prelepom dolinom Vrbasa prišao nam je jedan čovek. Obale bistre reke bile su prekrivene rascvetanim ciklamama. Čovek mi je rekao: „Što ne ubereš ciklame i okitiš devojku. Ciklama se daje samo jednom u životu onoj koju voliš.” Mi smo ga sa čuđenjem posmatrali, a on zadovoljno ode svojim putem.

Ubrao sam samo jedan cvet i poklonio ga Mariji…

Ostavi komentar